Lička Šarenica

Home

Добро дошли на Личку Шареницу!

Личка Шареница је мјесто сакупљања личких обичаја и начина живота, изрека, карактеристичних ријечи који се употребљавају, специфичности њене кухиње, флоре и фауне и свега онога што је заједничко за све православне Личане у циљу чувања од заборава и преношења истог на наша покољења. Окупљени заједно у Шареници, сакупљамо све оно што је препознатљиво за Лику преко сјећања, нашег начина живота, и из прича наших предака. У свом срцу и души носимо с љубављу и даље Лику, ту љубав према родном завичају, специфичу за нас Личане.
Шареница је душа Личана, уткана у њу коју желимо његовати и развијати а при том себи приуштити одмор на "лички начин".
Основана је као једна врста потребе да се врати лички идентитет, негдје загубљен, да са подијели са комшијама. Људи су препознали позив чистог срца у себи и пробуђен је зов Лике код њих. Тада се јавила идеја о Личкој Шареници, мјесту гдје ће се забиљежити све оно што нас веже за Лику, да то не заборавимо, да то не остане само на дружењу, али је Шареница прерасла почетну идеју. Она није више мјесто окупљања само једне групе Личана већ свих Личана и свих оних који вуку своје поријекло из Лике.

Kad tražimo sebe...
"Kada Lika počne da se buni u nama, uzjoguni se i svuda oko sebe vidimo varalicu života... kad u sebi poželimo da smo lastavica pa se s proljeća vratimo u nju, te tople krajeve u kojima je savijeno naše prvo gnijezdo... kada sklopimo oči i osjećamo mirise sa ognjišta, prvog daha proljeća, ukus jagoda, stisak ruke dragog i iskrenog prijatelja iz djetinjstva, prvog komšije... kad i ...budni sanjamo oči nečije drage, drage likove našeg djetinjstva u kojima se ogleda duša slična nama... kada u svakom zvuku oko nas prepoznajemo šum breza, starog orasa, mladog stabla trešnje, žubor potoka, cvrkut ptica... kada svako naše čulo trepti...
Kad poželimo da je pored nas neko sa kim to možemo da djelimo, koji nas razumije, tad zavirimo u Ličku Šarenicu, jer ovdje ćemo pronaći sebe."

Facebook Stranica Lička Šarenica

Info Meni

Chat Stranica .... Novo na Forumu .... Vijesti .... .... Foto Galerija .... Knjiga utisaka .... Istorija Like .... Karta .... Autori

Ođe se upiši i uđi



Ko je sad ođe?

Imamo 6 gostiju na mreži

Daj svoj glas za Zavičajni radio!

Zavičajni Radio Uzivo Radio Top Lista

Ođe Glasaj kad te pita!

Koliko ste upoznati o ličkim običajima i tradiciji?
 

Edna lička narodna


Ima edna voćka
plodovi joj mire,
sa njom se rađa,
živi i umire.

Ima edna voćka
najljepša na svijetu
u proljeće cvjeta
a rađa u ljetu.

Ima edna voćka
šnjom se rane liječe
najbolja je kad se
u kazanu peče.

To je voćka Božja
od Boga se prima,
a u ruci vraga
pamet oduzima.

Bog je dao čovjeku
da mu šljive zriju,
a Vrag ga nauči
da peče rakiju.

Dodala: Radmila Bauk Capunović

Ođe vidiš koliko je sad sati u Lici

Danas je

Prirodne znamenitosti Like PDF Štampa

ROŽANSKI I HAJDUČKI KUKOVI (PRIRODNE ZNAMENITOSTI - 1988)

Velebit, taj simbol hrvatski planina, prava je riznica za prirodoslovce, planinare i sve one koji žele i znaju uživati u autentičnim prirodnim ljepotama. A Rožanski i Hajdučki kukovi zacijelo su jedan od najzanimljivih i najprivlačnijih dijelova Velebita. Nalaze se u sjevernom njegovom dijelu i tvore glavni planinski greben sjevernoistočno od Jablanca. "Kukovi" su čest narodni naziv, a obično označavaju velike i gole kamene gromade koje strše iznad okolnog zemljišta. Te osobine potpuno odgovaraju i kukovima sjevernog Velebita, a nigdje nisu tako lijepo i bogato zastupani kao na njemu. Na površini od 20 km (kva.) diže se nekoliko desetaka svjetlosivih, gotovo bijelih kukova iznad 1 600 m. i bezbroj niži. Glavna im je osobina velika krševitost i rastegnutost u izoliranim vrhovima ili skupinama vrhova ,odijeljene međusobno dubokim i neprohodnim vrtačama i ponorima. Visinska razlika između dna vrtača i pojedinog kuka dosegne i 300 m. a bogatstvo kamenih oblika premašuju svaku predodžbu koju pokušavamo stvoriti prije nego što ih posjetimo. Taj izuzetan krajolik upotpunosti isto tako surovi i bizerni oblici vegetacije, osobito vjetrom deformirane smreke i klekastog bora .U reljefu se ističu dvije osnovne skupine:

Opširnije...
 
Kupus PDF Štampa

 

Kod nas Ličana uvijek se vodilo računa da kupus bude dobar. Kiseli kupus je bila glavna rana, nemislim da se nije što imalo jesti, već su zime bile duge i ladne pa se jelo dosta mrsno, znase, ubaci mesa i slanine dosta. Da kiseli kupus bude što tvrđi strogo se vodilo računa kad i kako kiseliti. Nikad nijesmo to u žurbi radili, već po nekim domaćim običajima. Moga je i po njemu pasti snijeg, ali se čekao puni mjesec i kretalo se u sječu.

Sjeklo se najčešće sa nožicama *za živicu* - trnje, jer je išlo brže, ili velikim nožem Ančarom. Onaj kupus koji se ostavljao za salatu i za *preranke* ( kupus za dobiti sjeme) se čupao sa korjenom i sprema u trap za kupjere. Posječen kupus se doćera kući, onako sa neuvitim listovima i pusti do 15 dana da ostoji, ovim stajanjem bi nestalo dosta vode iz njega. Kad prođe vrijeme ide se kupus *prebirati*, tj.čistiti glavice. Najprije se odsjeku listivi da ostane samo glavica koja se u ruci okreće i pregledava da nema nečistoće ili da nije slučajno neđe gnjilo. Očišćena glavica se ostavljala u krošnju ili škapove. Radilo se i po čitav dan na tenane .Uveče bi se najčešće ribao. Često je diktiralo i kad te zapa ribeš jer svak ga nije imao pa se išlo na posudbu.

Opširnije...
 
Čudan dan PDF Štampa

Postoje nekad dani čudni
kada bi htjeli da nismo budni,
sve se nešto čudno dešava
možda nas samo koma spašava.


Takav je i ovaj prošli čudan bio,
radostan počeo, tužno završio,
nisam se nadao takvome danu ,
pa izgubih bitku na megdanu.


Nisam se još pravo ni snašao,
već sam k'o bos po trnju prošao.
Udarce jako niske sam primao
da budem iskren, nisam očekivao.


Sve to pripisujem danima čudnim
i našim osjećajima manje budnim,
ponekad nešto krivo protumačimo
i onda se na nedužnima junačimo.


Ne želim se za nešto opravdavati,
naučio sam primati a više davati,
opraštam prijateljima pogreške
samo smo ljudi, svi činimo greške.


 

N. Korica, 26.11.2014

 


 
Samica PDF Štampa

Jednog hladnog januarskog dana odma negdje poslje Božića odem sa ćaćom i materom da obiđem dedu Jovu u Vukeliće.
Ulazimo u kuću a ona puna slame. Bilo je za Božić i kod mene slame al' ne koliko kod dede. Na stolu jabuke, vino, rakija, pečenica, bomboni, ima svega, priča se o svačemu, svi veseli.
Ja trčim amo tamo i tako trčeći naletim na dedu kako nosi lovačke puške iz jedne sobe u drugu, vjerovatno da ih makne van domašaja nas djece.
Vidio sam ja lovačke puške i prije ali nikad nesto kao što je bila ta "samica". Lagana puška dugačke cjevi, mislim da je samo deda imao takvu. Vidi deda da je ona meni zapala za oko i veli "ovo ću ti ostaviti kad umrem".

Opširnije...
 
Znaj zemljače.. PDF Štampa

Znaj zemljače, teško je vrijeme
svako svoje uprti'o breme,

svako nosi samo svoje muke
ne sa jednom, sobadvije ruke.

 

Nema suza da nam dušu tješe

odavno one  iskapane biješe,

nema druga ruku da ti stisne
niti prelca da kroz selo vrisne.

Kad uveče krenemo po snove
zaboravimo za tren dane ove,
odplovimo nekud u daljinu
u sred polja ili pod planinu.


Kad ti bude zemljače naj teže
znaj dobro da te jedno veže,
taj zavičaj koga si ostavijo
godine idu a njesi ga zaboravijo.


 

22.10.2014 MBabić

 


 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL
Copyright © 2010 Lička Šarenica sva prava zadržava